среда, 30. новембар 2016.

Nikako da prođe


Još uvek mi zatreperi u grudima kada na tebe pomislim. Još uvek mi misli odlutaju ka tebi, i još uvek ni jedna reč od tebe. Mislio sam da će kako dani prolaze biti sve lakše, mislio sam. Možda malo i jeste. Ali sećanja ne mogu obrisati, zato jesu sećanja, na one divne trenutke, na svo ono vreme koje smo imali. I samo se pitam gde sam to toliko pogrešio. I znam da nisam ja. Jednostavno bio sam samo ja. Onaj svoj koji je davao sve da te ima, da te usreći. Nije bilo dovoljno. I nekad je preteško, isuviše. 
Ja jednostavno ne umem da pustim, da budem đubre da se naljutim na tebe. A jedina stvar koja od svega najviše boli je tvoje ćutanje, koje me razdire. Ubija jer tako želim bar jednu tvoju reč. Poželim ja često da dođem kradom da te vidim, pogledam iz daljine, uverim se da si dobro, da mogu da nastavim dalje, u novi dan. Poželim ja da mogu da prebrodim sve te trenutke samoće, želje, strepnje, ljubore.
Samo jednostavno nisam te razumeo, nisam razumeo sebe, nisam ti dao slobodu, hteo sam te na silu vezati, umesto da sam ti dao krila i pustio da poletiš, da gledam kako letiš, jer tada bi možda i bio moj. 
A sada ovako, ostala je pusta želja, tuga iza ovog lažnog osmeha, srce koje treperi a samo ja ga osećam. Kada na trenutak zastane na svaku pomisao na tebe. pomerio si moje granice, dao si mi veru, snagu da se izborim. I dok si me držao u svom naručju dok sam plakao. 
Ne mogu ni tebe da krivim nikako. To bi tek bilo loše. Samo su nam se putevi razišli a ja moram da nađem način, moram da nastavim dalje. Ovo mučenje sebe ne donosi ništa dobro.
Želim ja i dalje... Da jednog dana kada se sretnemo, znam da hoćemo, jednog dana želim da te pogledam u oči, da ih još jednom vidim. Možda te i potražim u moru svih tih ljudi, u moru bezličnih osoba, nađem tebe, bar da te još jednom zagrlim, osetim sve ono što sam imao, bar na trenutak, i u mom rodnom gradu, i na jezeru, i u tvom selu, i na planini, sve to imam tu negde, a svi ti trenuci mi nedostaju. 
Ali ne želim da plačem, tada mi je bilo lepo, svi ti trenuci su mi bili lepi. Ono što me je ispunilo. Sada imam osmeh kada se setim svega toga. I često uzmem da pogledam tvoju sliku, ali ona me zaboli, i jače nego što očekujem. Jednog dana možda i neće, možda će samo eto da me podseti na sve lepo što sam imao sa tobom. 

Jedan mali iz komšiluka

четвртак, 22. септембар 2016.

Najwa Zebian

Niste napravili grešku zato što ste ih voleli. Nemojte se kajati zbog ljubavi koju ste dali. Niste napravili grešku dajući im šansu. To je vaša snaga, a ne sramota. Niste napravili grešku, jer ste im verovali i bili uz njih. Da li znate zašto? Vaša dela govore o vama. Uradili biste to za svakoga ko naiđe na vaš put. Jednostavno se desi da oni nisu zahvalni za vaše čiste namere. Niste napravili grešku. Greška je njihov izbor, jer su izabrali da ne poštuju i ne cene vaše predivno srce. 
― Najwa Zebian

Monolog


Vreme je mačak da se raziđemo, meni ovo ovako više ne ide. Ja ovo ovako ne mogu. Nije mi to to više. Posle toliko truda koji sam uložio, vremena, posvećenosti, bez obzira koliko mi se sviđaš, ja ne vidim da ovo ide kako treba. I nalazio sam vremena, gurao te, jurio te, a sve je nekako izgledalo kao prisila svaki put kad sam hteo da te vidim. 
Jednostavno je. Ti imaš planove, ali to su planovi, živiš negde u budućnosti, a ja sam naučen da živim u ovom sadašnjem trenutku, a dal će biti sutra ili ne, ne znam niti želim da idem toliko daleko. Bitan je ovaj trenutak sada mačak. Mnogo te volim, mnogo si mi drag, poštujem te, cenim. Jednostavno prirastao si mi srcu i više nego što sam ja to želeo. Ali od tebe nema odgovora, ili ne želiš, ili se plašiš, a samnom ne treba da se plašiš ničega, ja bar umem da razumem, i ako ima neko drugi, i ako nekog drugog voliš, to meni nije više bitno. Ne želiš da se predamnom otvoriš. Ništa mi nije bitno. Pokušao sam, želeo sam da se predam u potpunosti, da ti pokažem da te mogu voleti, da ti pokažem nešto lepo, pružao ti svu pažnju, pružao najbolje što sam znao. Ali izgleda nije bilo dovoljno. Možda sad ovo deluje tako kako deluje, lucidno, glupo, ali meni nije bitno. To sam ja, kad zavolim, volim do kraja, jako i bez kajanja. Samo ti nisi mogao da prepustiš, samo je tebi trebalo podsećanje, samo je tebi trebalo guranje.Ne kažem, bilo mi je lepo, svaki tenutak koji smo proveli zajedno, i kad smo išli na Kosmaj, i na Vidikovac, kako god se zove, i kada smo na prvom dejtu obišli pola Mladenovca, sve mi je to lepo, osećao sam se poželjno, i dok smo sedeli u kafiću i u poslastičarnici, ma sve, svaki trenutak. Trudio sam se da nađem vremena, samo sam ja tebe uvek morao da jurim, da ugovaram, da jurim, da molim, padao toliko nisko samo da bih bio sa tobom. Ali nije bilo dovoljno mačak, i žao mi je zbog toga. Nisi mogao da kažeš, nisi želeo, jednostavno uvek sam ostajao bez odgovora, plakao, patio, i sada mi duša plače, želi i nada se. Ali ne, ni sad ne dobijam odgovor. 
Imali smo i taj jedan pokušaj sexa, na petom dejtu, hteo sam da te zadovoljim da ti i to bude lepo, ali izgleda da nije, nisam uprskao ako tako misliš, meni je bilo fenomenalno u aktivnoj poziciji i ako sam ja pasivan, i ako govoriš da ti je bilo lepo, ne verujem. Samo ne znam čega se plašiš da kažeš iskreno šta i kako želiš. I sada vidim da sexa neće biti, i ako ti stalno govoriš da hoće, ali neće, za ova dva meseca koliko se viđamo nema ni S od sexa, a kamo li da ga bude. Kada se gledamo, kako ja to volim da kažem, većinu nisi u elementu, nekada ni ja nisam ali se trudim. Nekada sam i ja umoran ali se trudim, jedva se vratim kući posle sastanka sa tobom, ali to meni nije bilo bitno. Bilo mi je bitno da te zagrlim, da te milujem, poljubim, da ponekad imamo sex. Želeo sam jednu celu noć da provedemo zajedno ali ni od toga nema ništa ma koliko ti budeš tvrdio da će je biti. Ne želiš da se potrudiš. Izgleda da mnogo tražim, i previše, tražio sam pažnju jer je nikad nisam imao, tražio sam ljubav, jer je nikad nisam imao dovoljno, tražio sam vezu iskrenu ni to nisam imao, tražio sam previše, nadao sam se da sa tobom mogu imati sve to. Bar dok si ovde. Ali nema veze Mačak. Drži se ti svojih planova koji će se daće onaj odozgo da se ostvare, i ja ti to želim više od svega. 
A nekad bi trebao da zastaneš i pogledaš oko sebe mačak, bar na trenutak da živiš u ovom trenutku, da pružiš nekad šansu nekome, da budeš otvoren prema nekome ko je od početka otvoren prema tebi. Meni će biti žao, mene će boleti više od tebe. Kažeš imaš neka osećanja prema meni, a ja znam da nemaš, da ih imaš ne bi ih skrivao, možda će te ovo razljutiti. A da li si se ikad pitao kako se ja osećam. Koliko svaki put strepim kad se ne javiš, i ako ja uvek prvi pišem, ja se uvek prvi javim, nikad ti nisam ni bio na pameti. 
Znaš li koliko znači ta jedna poruka, prva za dobro jutro i jedna za laku noć. Ta jedna poruka mnogo stvari promeni. A ti verujem i ne razmišljaš o meni, ja sam izgleda svima na kraju liste. 
Ljudi ne vole previše emotivne osobe. Ti kažeš da to tebi ne smeta, ali vidi se sve mačak, ova duša oseti sve, nju ne može niko da zavara. 
Ma sad sve ovo što sam napisao više nema smisla, dao sam sve od sebe, svaki delić svoje duše, potrudio se maximalno, dao najbolje, ono što sam imao, čisto srce, iskrenu emociju ali to nekad nije dovoljno. Celog sebe sam predao i više od toga.
Ljubim te Mačak moj mali, volim te Mačak moj, a nekako kao i ranije, preguraću ja sve ovo. 
Tebi šećeru želim samo najbolje, najiskrenije i od srca sve najbolje. Šaljem ti posebne zagrljaje, posebne poljupce, volim te i previše, a ono što želim sebi, to želim i tebi, da pronađeš svoju sreću, i treba. Kažu da onog koga voliš treba pustiti. Ja tebe puštam Mačak mali, dajem ti svoja krila da poletiš, a meni će valjda nova izrasti jednom ponovo. 
Ljubim te, mene si imao celog, a ja ću uvek biti tu negde, ako me se nekad setiš, ako ne opet lepo, a nadam se da ovog dečka nećeš zaboraviti. Ja tebe neću sigurno, ti si ostao urezan unutra duboko, ostaćeš na posebnom mestu gde samo posebni imaju mesta. 

Jedan mali iz komšiluka

среда, 21. септембар 2016.

Dva meseca i nešto preko...


Već neko vreme se viđam sa njim. To je dečko sa kojim bih mogao podeliti svoj život, sa kojim želim da se budim, sa kojim bih svaku noć zagrljen spavao. Ali ovog trenutka to nikako nije moguće. On je nešto najdivnije što se meni desilo, ali izazov je u tome što je on zatvorena knjiga. Hehe žalosno zar ne. Vidim i osećam da je njemu lepo samnom, svo to vreme koje se gledamo kako ja to volim da kažem. Taj naš dejt, a samo jednom je pao sex, i ako ja želim da se to ponovi još koji put. 
Ali za sad vidim da to nije moguće, ne znam, možda mu nije prijalo prvi put, ipak ja nemam nekog iskustva, a on je dečko koji ga ima i previše, bar on tako tvrdi. A voleo bih toliko toga sa njim da podelim. Možda je i ovo sve uzaludno što sad pišem, ne znam, ali on je neko sa kimn mogu biti potpuno opušten, sa kim uživam, kome se ja previše predajem, i previše dajem ono što nosim u sebi. Evo kao što i sam naslov kaže, viđamo se već više od dva meseca, a to vreme ja sam već izgubio sebe uu svim tim osećanjima koja nosim, koja želim da mu dam. Svu tu nežnost koju želim da mu pružim, da mu pokažem da mi je stalo do njega. 
I otvoren sam sa njim, Potpuno predan, ali ne i on, on to ne želi, potiskuje to što oseća, tako bar on kaže, a ja nekako moram da se pomirim sa tim, da bih sebi olakšao. Druge nema. On ima planove, uskoro će da ode, ali ne još i ako je bilo da će da ode sad u oktobru ipak je odložio za proleće. Trudim se maximalno oko njega, ali on je nekako tvrd orah, ne znam. I previše je zatvoren i ako je sve što pokazujem i sve što dajem, i činim govori da samnom ne mora biti toliko zatvoren, knjiga koja neće da pokaže svoju unutrašnjost ma koliko se ja trudio da je otvorim i pročitam. Oseća se mnogo toga, ali sve to ostaje skriveno negde duboko u njemu, neotkriveno.
Zavoleo sam ga i ako on to zna sve, morao sam, a nisam smeo nikako da dozvolim da se to desi, jer posle svakog tog emocionalnog skoka desi se da patim, jer druga strana ne odgovara, ne želi ili me na kraju odbacio kao emotivnu budalu. Ali ne i on, on je za mene nekako drugačiji. Nešto što je posebno, nešto jedinstveno, posebno i drugačije. Sa njim ja sam siguran, opušten, ispunjen, i ako za sada ja samo pokazujem to što nosim, sve jedno je. Ja pred njim ne mogu biti zatvoren.
Samo jedino moram smiriti ove moje lude misli, ovaj moj mozak, da ga obuzdam, da ne razmišlja toliko, previše energije mi troši, previše me ruši i pobija. Moram naći način da se izborim, da više verujem, da se potpuno prepustim. Ja želim opet da mu se predam, ali opet vidim da on jednostavno nema želju za tim, jednostavno ili sam je ja ubio ili je opet neki drugi razlog. 
Ali svaki novi susret i svaki novi rastanak bude mi sve teže i teže, jer koliko god mi je blizu, koliko god mi se predaje meni svakim novim susretom treba više i više. Želim njegovu pažnju ali nije do mene da kontrolišem njega, ne smem to da dozvolim, nikako. Ugušiću ga nekako kako ne želim a samo želim da mu dam pažnju, da je imam od njega. Sve nekako imam osećaj da ga to udaljava od mene, da ću ga tako izgubiti zauvek a to ne želim. Samo jednostavno želim da on budeo deo mog života, zauvek, da bude uvek tu da nekog mogu da zagrlim, poljubim, milujem kad god mi zatreba da isto to pružim kad mu zatreba.
Imam osećaj da ću ovako pući, eksplodirati, i moram naći izduvni ventil, nešto što ću izbacivati sve ovo što nosim u sebi, jer sam na teži način naučio da to nikako nije dobro zadržavati u sebi, ali nikako. Sve te emocije koje se zadržavaju unutra prave sao haos, nered, izazivaju bolest. A meni to ne treba, još sam mlad, još uvek imam snage i volje, mogu voleti, davati ali ako se ne uzvraća, tražim potvrdu da sve te neke stvari radim ispravno, tražim potvrde od njega a ne shvatam da je sve to pogrešno, da to tako ne treba. 
Eh kad bi ovaj život bio jednostavan a ne ovoliko komplikovan, ne ovoliko težak, često sam se pitao zašto jednostavno kada pogledam one jbn serije, vole se a ne mogu reći to. Zašto to ne kažu, izgleda da to za sad mora tako. I ako on kaže da ima neke osećaje prema meni ali ih potiksuje, još uvek mi nije jasno zašto to radi. Nekako sebe ugnjetava, pobija, ono što nosi zadržava u sebi. 
Izgleda da mora biti komplikovano i ovoliko teško. Možda, ja verujem ali možda se jednog dana opusti, možda kada se tamo negde sredi, možda me ima u njegovim planovima, možda još jednom bude sex, možda i on meni pokaže to svoje osećanje koje nosi u sebi. Sve je to možda jednom.

Jedan mali iz komšiluka

четвртак, 15. септембар 2016.

A ja...

A ja,... Ja sam samo od njega tražio da pokaže da mu je stalo. Ništa više. Nisam tražio da mi skida zvezde sa neba. Niti da me voli onoliko koliko sam ja njega. Trebao je samo da se seti. Da pošalje ponekad poruku da mu nedostajem.